Granice moći Evropske unije u Bosni i Hercegovini: Uložili su milijarde, ali ključnu političku riječ vode drugi
Odlazak visokog predstavnika Christiana Schmidta i pitanje imenovanja njegovog nasljednika pokazuje da Evropska unija i pored ogromnih ulaganja ne uspijeva politički kapital pretvoriti u političku moć u Bosni i Hercegovini.
Evropska unija je bez sumnje najveći privredni i politički partner Bosne i Hercegovine. Preko 73 posto vanjskotrgovinske razmjene Bosne i Hercegovine odvija se sa Evropskom unijom. Države Evropske unije su i najveći investitori u Bosnu i Hercegovinu.
Kada se desi neka prirodna katastrofa, Evropska unija je prva koja pruža pomoć, a kasnije pomaže i u oporavku. Nakon poplava koje su pogodile Bosnu i Hercegovinu u oktobru 2024. godine, Evropska unija je odmah odobrila 20 miliona eura, a kasnije i dodatnih 45,7 miliona eura za oporavak od posljedica.
Evropska unija provodi i razne projekte od onih koji pomažu lokalne zajednice do krupnih projekata kao što je izgradnja autocesta. Sa svoje strane, Bosna i Hercegovina se kao država kandidat za članstvo obavezala da usklađuje vanjsku politiku s politikom Evropske unije, a dio je i nekih mehanizama kao što su Mehanizam civilne zaštite EU, Frontex, što znači da već učestvuje u aktivnostima Evropske unije.
Iako se na papiru čini da bi ovako bliske veze trebale Evropskoj uniji omogućiti meku moć i od Bosne i Hercegovine načiniti zonu interesa EU, situacija s Christianom Schmidtom i Južnom plinskom interkonekcijom pokazala je da EU, a ni pojedine članice ne pronalaze način da projektuju i zaštite svoje interese.
Projekat Južne interkonekcije je dobar primjer kako Evropska unija godinama nije uspijevala domaće političare u Bosni i Hercegovini, bez obzira što bi da su odgovorni oni sami to uradili, pokrene u projektu diverzifikacije od ovisnosti o ruskom plinu.
Diverzifikacija Evrope od ruskog plina je strateški interes EU, a samim time i BiH kao buduće članice. Projekat s mrtve tačke se pokrenuo tek pod američkim pritiskom, a dešavanja u prvoj polovini ove godine su pokazala da uz pravi poticaj sve institucije u Bosni i Hercegovini mogu ubrzano donositi odluke.
Prema informacijama kojima raspolaže Klix.ba, odlazak Christiana Schmidta nije bio sporan za Evropsku uniju, ali se trebao desiti poslije Općih izbora u oktobru. Ipak, na američku inicijativu koju su vodili i neki od visoko pozicioniranih zvaničnika trenutne administracije došlo je do toga da Schmidt najavi odlazak uoči redovnog zasjedanja Vijeća sigurnosti Ujedinjenih nacija.
Čak i kada se govori o imenovanju novog visokog predstavnika, ime italijanskog diplomate Antonija Zanardi Landija se pojavilo kao ime izrazito američkog favorita, koji je sasvim logično dobio podršku Italije.
Situacija s Južnom interkonekcijom i odlaskom Christiana Schmidta pokazala je da Evropska unija konstantno ne uspijeva nametnuti svoje političke narative u Bosni i Hercegovini. Iako je jasno da je to posljedica kompleksne strukture EU, čini se da ni pojedine članice ne uspijevaju ostvariti utjecaj u evropskom dvorištu.
Primjer Bosne i Hercegovine može poslužiti i kao studija slučaja i kao još jedan alarm za Evropske unije jer kako će biti ozbiljan geopolitički igrač ako ne može da bude ključan faktor u Bosni i Hercegovini.
klix.ba
